Uspeli su u svojoj nameri. Više nisi ni na papiru moj s......... A drugo nisi ni bio. Postoji još malecka nada, ali... A ti se ne uzbuđuješ previše. Ili bolje rečeno, ne uzbuđuješ se uopšte. A mene boli sve, a najviše ...

Želela sam da te osetim,

bar jednom...

Ali želje nam nisu bile iste,

nažalost,

moju...

I dalje te želim,

odavde do beskraja...

...od svega je ostalo malo čežnje i ovaj blog. I nije bog zna šta...

Da li si ikada otvorio ovu stranu tebi namenjenu? I da li ti je bilo bar mrvicu drago zbog toga? U jednom momentu, jednoh dana izrekoh nešto što me je možda "odalo", ali nikad nisam shvatila da li si ti tada shvatio? Jer nikada ne vidimo ono pred očima...

...kada mi na blog dodaju neko s..... jer nisam ceo mesec objavljivala postove. Stvarno nema smisla...

Evo probam nekako da dođem do dobrog raspoloženja, i da ga zadržim ali ide teško. Vreme prolazi, sve je isto tj. ništa ne valja. Mene srce i dalje "boli", a nekog "boli uvo" za moje srce. Taman nađem neki mir, i onda to sve nestane od jednog pogleda... u kome nema mesta za mene. I nikada ga neće ni biti, kako stvari stoje. Znam ja to sve, samo nemam način da se izborim sa sobom...Ide leto, biće valjda bolje.

...mi jako nedostaješ. Pada kiša, ti je voliš, a ja sam želela da je zavolim uz tebe...

Sanjala sam te preksinoć. Bolje rečeno prizvala sam te u san, da te bar tamo vidim. Nikada do sada te nisam sanjala, mada sam jednom imala osećaj da je tako bilo, ali sna se nisam sećala. Sada je bio lep san. Ne sećam se događaja, ali znam da si bio nasmejan, vedar...I bilo mi je lepo kad sam se probudila. Kao da si tu, kraj mene...